Интернест 2015

   У овогодишњем циклусу пројекта Интернест учествовало је деветнаест школа из тринаест градова Србије. Пројектни задатак био је праћење и анализа одабраних медијских садржаја из области културе и образовања и презентација резултата те анализе. На конкурс је пристигло 16 радова међу којима је и рад наше школе. Тема наше анализе је ПРОЈЕKАТ „БЕОГРАД НА ВОДИ“, а чланови тима: Ива Ћалић, Урош Радиновић, Марија Мићић, Нина Игњатовић, Никола Илић (ученици 3-8 и 3-9). Ментор: Ива Суботић Kрасојевић, наставник историје уметности.

   26. априла 2015. године у Београду је потписан Уговор о заједничком улагању у пројекат "Београд на води", чија је вредност око 3,5 милијарде евра, а који би требало значајно да покрене српску привреду, упосли грађевинску индустрију и обезбеди нова радна места. У време потписивања уговора испред зграде „Геозавода“ одржан је протест противника овог пројекта. Уговор су потписали потпредседница Владе и министарка грађевинарства Зорана Михајловић, председник Управног одбора "Игл Хилса" Мухамед Алабар и директор "Београда на води" Александар Трифуновић, док су присуствовали многи, па и градоначелник Београда Синиша Мали.

   Предвиђено је да се на површини од око 177 хектара изгради више од милион квадратних метара стамбеног простора, око 750.000 квадратних метара пословног простора, више од 60.000 квадрата јавних институција попут вртића, школа, установа културе, социјалне и здравствене заштите и око 240.000 квадрата нових зелених површина, и самим тим би било омогућено да на том простору буде 13.000 запослених и више од 17.000 становника.

   Изградња би требало да почне на лето ове године.

   Одржани су протести испред Геозавода на дан потписивања уговора, где су паркирана два трамваја како учесници не би могли да уђу у зграду. Протестима је присуствовала и велика реплика дечије играчке жуте патке.

   "Дошли смо да им покажемо патку за све промењене урбанистичке планове, промењене законе, насилно расељене раднике Железнице и све што ће тек бити урађено на штету нас грађана, а у корист инвеститора", рекла је Љубица Славковић из Иницијативе "Не да(ви)мо Београд". Противници пројекта "Београд на води", најавили су да ће и даље организовати акцију и оценили да је уговор који се данас потписује са арапским инвеститором сраман. Протест је подржао и радијски водитељ Игор Бракус, који се нашалио да не зна шта се догађа и да је дошао на захтев бизнисмена Мирослава Мишковића. "Ја апсолутно немам појма шта се овде дешава, Мишковић ме је синоћ назвао и рекао да дођем овде, да ће ми дати хиљаду динара и сендвич", казао је Бракус. Истовремено, поред противника пројекта, окупило се и око сто грађана који га подржавају. Они не носе никава обележја ни транспаренте.

   Градоначелник Београда рекао је да ће у случају да се пројекат “Београд на води” не заврши у року, сва земља – дата иначе инвеститору у закуп на 99 година, а која не буде изграђена, вратити Влади Србије.

   Синиша Мали сматра да ће се изградња, која је планирана да траје 20 до 30 година, бити завршена чак и раније. – Друга фаза “Београда на води” у ствари зависи од нас. Инвеститор ће кренути да гради прву фазу, то су ових више од 300.000 квадрата – кула, тржни центар, пословна зграда, две стамбене и хотел. Да би кренули даље, ми морамо да изместимо постојећу Железничку станицу и да Прокоп профункционише у потпуности. Очекујем да се то заврши у потпуности до краја 2018. како би се 2019. створили потпуни услови да се све шине рашчисте из простора Савског амфитеатра и како би кренула да се ради друга фаза – рекао је Мали. Kако је додао, уколико се не заврши у том року, сва земља, дата иначе инвеститору у закуп на 99 година, а која не буде изграђена враћа се Влади Србије. – Очекујем да ћемо кренути са градњом до краја лета ове године, а онда ћемо сукцесивно кренути са градњом како се пројекти тих појединих зграда буду завршавали. Реалан рок је да за две и по до три године, ајде рецимо четири године, све то што смо покренули у првој фази буде завршено – рекао је Мали.

   Градоначелник је истакао да је Савамала заштићена не као културно добро, већ као амбијент и то ће остати тако.

- Оно што ми желимо да урадимо јесте да средимо те објекте који су тамо, да их реновирамо на исти начин као и Београдску задругу (Геозавод) – рекао је Мали и додао да се Савамала неће дирати и да је она као амбијент заштићена.

– Тај део града ће бити оригиналан и аутентичан и неће изгубити дух који има. С друге стране, имате објекте као што су Београдска задруга, зграда Железничке станице и Поште, фабрика картона Милан Вапа поред улаза на Сајам, хотел Бристол, ложионица поред Газеле. Оне, иако локацијски припадају Београду на води, остаће у власништву Владе Србије – истакао је он.

   На питање каква је заинтересованост за продају станова у Београду на води и када ће се више детаља знати, Мали је рекао да је захтев инвеститора био да мало осете тржиште.

– Несрећно смо то назвали ‘претпродаја станова’, а то је заправо било опипавање тржишта. За само прва два дана јавило се 1.500 заинтересованих, тако да, према њиховим речима, тих 320 станова неће бити никакав проблем да се продају. Kада објавимо уговор и постане пуноважан, односно када се добије сагласност појединих комисија, што траје још око две-три недеље, они ће изаћи са конкретним идејама за продају станова и ценама – рекао је Мали.

-Распитали смо се међу грађанима шта они мисле о томе и добили разноврсне одговоре:

“Моје искрено мишљење, пошто сам видела како ова држава све живо прави, односно не прави ништа, да од тога нема ништа, као и од предходних прича што су говорили “градићемо ово, градићемо оно” продали су, поделили целу државу, а ниста нису направили, тако да чисто сумњам да це се ишта десити.”

“Немам никакво мисљење, јер ништа не знам, мислим реално, стварно, мислим да је прерано.”

“Па предпостављам да ће то опет бити један велики балон који треба да се надује, али да на крају нећемо видети много користи од тога и да це то остати мање висе на причи.”

“О Београду на води, шта да казем, лепа скулптура, па не знам ако се заврши биће много лепо.”

“Надам се да ће, уз божију помоћ, да ће то да се реализује, али с обзиром на ову комплетну ситуацију, мало ми је то овако шкакљиво, али упорност и добра воља решава све.”

   Добили смо највећи проценат неутралних одговора, док је позитивних и негативних било отприлике исто. Такође смо причали са др Миланом Попадићем, историчаром уметности и хериотологом, асистентом на Филозофском факултету. На питање чему ће допринети изградња Београда на води рекао је следеће:

   “У сваком случају то је један простор који је дуго планиран да буде део реконструкције и сређивања и свега овога о чему се сад говори, и онда оно сто су могући доприноси јесте свакако уређенији простор.”

Такође, на питање шта мисли о томе, одговорио је:

   “То је толико стара прича, овај сад пројекат је просто политички, ту нема никаквог споредног, сва ова сила која креће, то је мотивисано политичким амбицијама, политичким циљевима. Сам тај простор који је већ од 20-их и 30-их година виђен за реконструкцију и преобликовање, доживео је различите метаморфозе у том преобликовању. Оно што се сад, ето после свих тих деценија промишљања тог простора у различитим архитектонским, урбанистичким и културолошким студијама, први пут среће је мало повећана активност, мало повећана медијска пажња и заправо, пре свега, чини се, једна доминантна политичка воља, а за то је било потребно више предуслова. То је велики простор са бројним објектима које треба измештати, премештати, преобликовати, и ту морате имати власт на свим нивоима, од градских до републичких. Јер веома често ми не видимо како настаје град и како се обликује простор, јер то јесу неке невидљиве силе које немају пуно везе ни са градњом града, ни са архитектонским обликовањем, ни са жељама већ са некаквим договорима које ми заправо, ако их сазнамо понекад, сазнамо их тек после сто година кад истражујемо неке архиве. А за сад, добијамо некакве информације или делимичне информације тек преко медија или онолико колико је неко вољан да нам то каже.”

   Имали смо разговор и са високим функционером из Геозавода, који је желео да остане анониман, и од њега смо добили неке информације. Он сматра да ће ово бити нова шанса за Београд, туристичка атракција и да ће додатно створити панораму Београда. На често постављено питање „Kако планирате да спојите стари, миран карактер Савамале са модерним Београдом на води?” одговорио је да ће бити одличан спој модерног, новог Београда, и старог, наводивши примере као што су Лондон или Будимпешта.

   Добили смо и прилику да поразговарамо на ту тему са бившим градским архитектом Ђорђем Бобићем. На питање “Чему ће допринети изградња Београда на води” одговорио је:

   “Београд на води је велики инвестициони и градитељски захват о коме се прича више деценија. Изградња Београда на води би допринела да град промени своју слику и коначно заузме свој најатрактивнији део поред реке Саве. Поред тога, значајна инвестиција је подстрек за привреду, грађевинарство, запошљавање људи. Све би било тако да цео подухват власти не користе као свој промотивни аргумент који није заснован на реалности. Уговор који је потписан са арапским инвеститором је неповољан за град, време изградње је 30 година, улог инвеститора је мали и не покрива трошкове опремања терена за градњу. Те трошкове ће платити сви грађани из буџета а повраћај средстава је тек када се све изгради. То јест, после 30 година. Треба напоменути да град даје практично без одговарајуће накнаде најатрактивније земљиште које поседује, односно, то земљиште је улог града у посао који ће се можда наплатити после 30 година али могућа је опција да тако и не буде”.

   И на питање „Kако ће се решити саобраћај током изградње“ рекао је:

   “Саобраћај у овој зони ће, ако се БНВ изгради са планираним капацитетима од 2 милиона метара квадратних, тржним центрум од 250.000 м2 итд… бити сасвим загушен, преоптерећен и погоршаће ионако тешку ситуацију у граду, не само на месту БНВ већ и наширем простору града. Посебно је питање паркирања јер је уз реку због подземних вода скупо градити подземне паркинге а тржни центар привлачи огроман број аутомобила. Претеривање са квадратуром је лоша опција и да би се задовољили интереси приватног инвеститора власт је прихватила лоше решење за град и угрожен је јавни интерес.”

   Што се личног мишљења тиче, док су претходно наведени имали или позитиван или неутралан став о томе, он је рекао:

   „Одувек сам био присталица да се простор уз Саву, у дну Савског амфитеатра изгради али не на овај начин. Не са стереотипним високим зградама, кула од 200 метара висине и слично, не са објектима који никакве везе немају са ликом Београда, ни с високим зградама које ће заклонити визуру на град и потпуно променити изглед града. Било је неопходно начинити програм, расписати међународни конкурс за урбанистичко решење, отворити јавну расправу, урадити финансиску студију и сагледати стварне трошкове које град треба да уложи. Овако како се ради, све је подређено интересима инвеститора који има сва права да одлучује а град се свео само на његов сервис. Профит појединца је победио јавни интерес и сматрам да је Београд веома угрожен и у опасности да изгуби свој лик, своју културну баштину и вредности које има. Биће то, ако се ово што се предлаже изгради, сасвим други град који нећу разумети нити волети.”

   Да ли ће се пројекат реализовати и да ли ће непријатељи овог пројекта на крају променити мишљење, као и како ће све то на крају изгледати, не можемо засигурно знати, преостаје нам тежи део, а то је чекање. Можемо само бирати коме да верујемо, те нек остане на томе.